Пројекти

Винчанска култура у неолиту – Једна од најзначајнијих прича о историји Европе и света -

Када се спомене живот човека у неолиту (млађем каменом добу) већина лаика има представу о људима који живе у пећинама, витлају тољагама огрнути крзном и користе примитивне камене алатке. У неким деловима света и јесте било тако. Међутим, званична наука зна да је на територији данашње Србије и делу околних земаља пре 7.500 година цветала развијена Винчанска култура. Они који су имали срећу да у њој живе су становали у кућама, имали улице, намештај, дечије играчке, домаће животиње, пећи, одећу, ткали и знали за дугмад, “V“ изрез, мини сукњу, чарапе, бријали се, тесали даске, бавили се рударством, имали развијену трговину и занатство о чему сведоче огромне количине нађених предмета као и многобројни знаци на предметима од керамике. Најважније од свега је да нису ратовали, да су имали стандардизовану производњу на великом простору (што је одлика савременог развијеног индустријског друштва, добре организације и развијених комуникација) и, како је доказано и у Оксфорду, први су на свету производили и користили метал (бакар) и том чињеницом је сазнање о локацији праскозорја савремене цивилизације померено са Блиског истока – Месопотамије на просторе овог региона.

Вероватно прво урбано насеље у Европи и уједно оно са најдужим континуитетом насељености је управо Винча поред Београда. Од 10 метара антропогеног археолошког слоја, чак 8 метара је настало за само првих 1.000 година што сведочи о необично живој активности човека тога доба и оправдава назив који је на једном научном скупу симболично дат Винчи на Дунаву – неолитска метропола. Винчанска култура је своје име добила по Винчи јер су пре 100 година прва археолошка ископавања неког од њених локалитета ту и почела али је то само једно од мањих насеља Винчанске културе. За сада је највеће налазиште Плочник крај Прокупља које се простире на чак 110 хектара. Простор на којем се налазила неолитска Винчанска култура простире се од југа Мађарске до Скопља и од реке Босне до Софије. Занимљиво је и постојање континуитета између три културе каменог доба настале на нашем Подунављу – културе Лепенског вира (настале пре око 10.000 година), Старчевачке културе (пре око 8.500 година) и Винчанске културе (пре око 7.500 година).

Снимање документарног филма о разним аспектима Винчанске културе је почело крајем 2011. године низом разговора са најеминентнијим српским археолозима. Та снимања трају и у 2012. и 2013. години а паралелно са њима теку и остали послови на продукцији филма. Услед обиља материјала којег није могуће сместити у један документарни филм, планирано је да уместо једног, буде више тематских филмова.

  Деменција

Деменција настаје као последица више разних болести или дегенеративних промена на мозгу. Страшни су облици у којима се она испољава а највише је погођена породица а преко ње и цело друштво. Савремена медицина нема много успеха у лечењу деменције те тако свеобухватна брига о особама које од ње пате остаје скоро једино што можемо предузети за њих. Време које се мора посветити оболелима, значајна материјална средства и велико психолошко оптерећење најближих, претешко су бреме за сваку породицу. Држава нема ни близу довољно специјалних смештајних капацитета за оболеле а смештај у приватним домовима за старе већини представља нерешив проблем.

Део материјала за документарни филм о деменцији и проблемима које она ставља пред породицу и друштво, је сниман током 2010. и 2011. године. Обављени су разговори и организационе припреме за снимања током 2012. године. У филму ће се појавити домаћи стручњаци за деменцију, представници установа за негу оболелих лица, чланови породица оболелих као и сами оболели.

  Семинари

Обука волонтера Центра за документаристику Србије